Thursday, July 7, 2011

Call me Dreyfus, Alfred Dreyfus


Dođe tako vreme kad se traži pogodna žrtva da privuče pažnju koja bi inače bila usmerena na prave probleme, i odradi se moćan marketing i masovno agitovanje, i uprkos silnoj veri u ljudsku inteligenciju - taj ofucani mehanizam radi bez greške. Za žrtvu se obično izabere neko ko nije u mogućnosti da se brani, bilo zbog svoje fizičke odsutnosti, ili zbog pozicije u hijerarhiji ili iz nekog trećeg razloga... to i nije bitno.
Tako je nesrećni Alfred izgubio bitku pre objave rata, prosto zato što je bio pogodna žrtva na pogodnom mestu u pogodno vreme. Svako ko je stao u njegovu zaštitu, takođe je stradao.
Sad, lako je pričati o tome u trećem licu, sa bezbedne distance... Ponekad je korisno osetiti to iz prvog lica, kao protagonista. Bolno iskustvo, ali valjda korisno i svrsishodno.
Biti tretiran kao krivac a bez krivice, biti omražen od onih koje voliš, bez podrške onih kojima bi dao sve, izbegavan kao kužan samo zato što je neko moćan rekao da je tako pametnije...
Sam.
Pa, nije lako... ali će jednom proći.
I neki od progonitelja će osetiti stid, ali se većina neće ni osvrnuti...
Koga zanimaju pravi krivci dok imaju pogodne lažne?
Kad optužuju, dobiješ naslovnu stranu. Kad rehabilituju, dobiješ osmi red petog pasusa pri dnu trinaeste strane. Tako to ide.
Može "krivac" da se batrga, da se nekako brani, ili bar da pokuša... Da li je vredno truda? Šta dokazivati onima koji su bili tako skloni da olako upere prst, koliko bi takav uspeh vredeo?
Na kraju, kakvi su ljudi zaista možemo otkriti samo u teškim okolnostima, jer tada pravljenje pravih izbora košta, i to skupo, za razliku od udobnih vremena kad je svaka podrška jeftina. Opet, retki naprave i takve, teške izbore, i spremno plate cenu...
Drajfus je optužen, osuđen, i prekasno rehabilitovan...
Zna li iko šta je bilo sa pravim izdajnikom, majorom Esterhazijem?

No comments:

Post a Comment