20100314
Vanity Fair

Minijatura s predumišljajem
Scena: prostorija banke
Vreme: radno, nešto kao pauza
Lica: ona, on
Predistorija: Ona je inteligentna, lepa, šarmantna i svesna svega prethodno navedenog. Naviknuta je da se muškarci oko nje lome da bi joj ugodili i ispunili sve njene želje.
On nije inteligentan, lep, šarmantan i svestan je svega prethodno navedenog. Ima nezgodnu osobinu da primećuje stvarnost čak i kad je ista u maskirnoj odeći sa motivom iluzije.

(Lagani fade in i podizanje zavese)
Ona: O, kolega, nisam znala da čitate knjige...
On: Koleginice, da budem otvoren, zapravo ih ne čitam, nosim ih okolo i držim na vidnom mestu samo da bih Vas impresionirao. Jednom su mi rekli da držim knjigu naopako, ali kako sam mogao da znam kad nema nijedne slike a sa slovima se ne snalazim, ima ih mnogo i nisu šarena. Ko će sve to naučiti da raspoznaje...
Ona: Kolega, to se malo šalite sa mnom, zar ne?
On: Smrtno sam ozbiljan. Zapravo sam kupio i naočare. Rekao sam onom što prodaje "dajder mi neke od kojih ću da izgledam pametno, kao da sam načitan" i on mi dao... Nosio sam ih dva sata, umalo da me zgaze na pešačkom, a ušao sam i u pogrešan autobus... Uprkos svemu stigao sam do kuće i našao sve komade nameštaja, uglavnom kolenima i čelom... Glava me je bolela i pre toga, valjda zbog dioptrije, pošto odlično vidim kad đozluke ne nosim, pa sam ih najzad skinuo. I, šta kažete, jesam li ostavio utisak na Vas? Imam li bar dvojku za trud?
Ona: (stisnutih usana napušta scenu)
On: (Zbunjeno prevrće knjigu pitajući se nije li trebalo ipak da uzme onog Kegela, ili kako se već zove...)
(Lagani fade out i spuštanje zavese)